7. октобра
по старом календару: 24. септембра
Свети Стефан Првовенчани, краљ српски
Житије: Свети Стефан Првовенчани, краљ српски
Свети Стефан Првовенчани био је први крунисани краљ Србије.
Средњи син светог Симеона Немање и брат светог Саве, наследио је оца на престолу 1196. године. Круну је добио 1217. године, а уз Савин труд Српска црква је 1219. постала самостална архиепископија; отуда назив Првовенчани. Написао је житије свог оца. Пред смрт се замонашио под именом Симон и упокојио 1228. године. Мошти му почивају у манастиру Студеници.
Истога дана слави се света првомученица Текла, ученица апостола Павла, као и српски светитељи Давид (кнез Димитрије Немањић) и кнез Владислав.
Исхрана
Пост (за 2026.)
Кувана храна са уљем и вином. Без меса и рибе.
Имендани овог дана
Имендан славе:
О прослави — Св. Стефан Првовенчани
Празник „Свети Стефан Првовенчани, краљ српски” обележава се 7. октобра по новом (грегоријанском) календару, односно 24. септембра по старом (јулијанском) рачунању времена. Српска православна црква овај дан обележава као обичан дан (црно слово). Кувана храна са уљем и вином. Без меса и рибе. (за 2026.) Реч је о српском светитељу.
На данашњи дан имендан славе они који носе имена: Стефан, Стеван, Текла, Владислав.
Погледајте све свеце за октобар или се вратите на данашњи дан у календару. Извор: Охридски пролог (Николај Велимировић) и Житија светих (Јустин Поповић).
Такође се славе овог дана
- Света првомученица Текла равноапостолна
- Свети Давид (кнез Димитрије Немањић)Српски светитељ
Свети Давид, у свету жупан Димитрије, био је најмлађи син Вукана Немањића и унук Стефана Немање. На свом поседу код Бродарева на Лиму почео је 1281. године да подиже манастир Давидовицу, посвећен Богојављењу, у коме се замонашио под именом Давид. Према житију, ходочастио је у Јерусалим. Последње дане провео је у својој задужбини, где се мирно упокојио после 1286. године.
- Свети Владислав, краљ српскиСрпски светитељ
Свети Владислав био је српски краљ из династије Немањића, син Стефана Првовенчаног. Владао је од 1234. до 1243. године, подигао манастир Милешеву и у њу из Трнова пренео мошти свог стрица, светог Саве. Памти се по милосрђу према сиромашнима, а на свом новцу потписивао се као „раб Христов Владислав“. Сахрањен је у својој задужбини Милешеви.