Пређи на садржај

🕯️ Задушнице 2026 и 2027

Датуми свих задушница — када ићи на гробље и помињати преминуле

Шта су Задушнице?

Задушнице су суботе посвећене помену преминулих православних хришћана. На Задушнице се иде у цркву, пале се свеће за душе покојних, носи се жито (кољиво), хлеб и вино.

Српска Црква има четири главне Задушнице (зимске/Месне, Тројичке, Михољске и Митровске). Датуми Месних и Тројичких Задушница зависе од покретног датума Ускрса, док су Михољске и Митровске везане за непокретне празнике — падају у суботу пред Михољдан, односно пред Митровдан.

📅 Задушнице 2026. године

Месне (зимске) Задушнице

14. фебруара 2026. (субота)

по старом календару: 1. фебруара

Субота пред Месопусну недељу (Месне покладе). Прва, зимска Задушница у години.

🌾 Традиција: На Месне Задушнице иде се на гробље пре подне. Носе се свеће, жито (кољиво), хлеб, вино и колачи. Свештеник чита молитве за преминуле. После службе дели се храна присутнима и сиромашнима у спомен покојника.

Тројичке (Духовске) Задушнице

30. маја 2026. (субота)

по старом календару: 17. маја

Субота пред Тројице (Духове). Летње Задушнице — једна од најважнијих у години.

🌾 Традиција: Јако посећена Задушница. Иде се на гробље, пале свеће и моли за покојне. Доносе се цвеће и зеленило.

Михољске Задушнице

10. октобра 2026. (субота)

по старом календару: 27. септембра

Субота пред Михољдан. Јесења Задушница.

🌾 Традиција: Јесенска Задушница — природа вене, дан је кратак. Посебно се памте преминули. Иде се на гробље и пале свеће.

Митровске Задушнице

7. новембра 2026. (субота)

по старом календару: 25. октобра

Субота пред Митровдан. Једна од највећих и најпосећенијих Задушница.

🌾 Традиција: Народ масовно одлази на гробље. Пале се свеће, носи се храна и вино. Свештеник служи парастос (помен) за све преминуле.

📅 Задушнице 2027. године

Месне (зимске) Задушнице

6. марта 2027. (субота)

по старом календару: 21. фебруара

Субота пред Месопусну недељу. Зимске Задушнице.

Тројичке (Духовске) Задушнице

19. јуна 2027. (субота)

по старом календару: 6. јуна

Субота пред Тројице. Летње Задушнице.

Михољске Задушнице

9. октобра 2027. (субота)

по старом календару: 26. септембра

Субота пред Михољдан. Јесења Задушница.

Митровске Задушнице

6. новембра 2027. (субота)

по старом календару: 24. октобра

Субота пред Митровдан.

🕯️ Остали дани помена (2026)

Ово су дани када се такође помињу преминули, али не спадају у четири главне српске Задушнице.

Прва субота Васкршњег поста (Свети Теодор Тирон)

28. фебруара 2026. (субота)

по старом календару: 15. фебруара

Прва субота Великог поста — кува се кољиво у част Светог Теодора Тирона. Има помен за преминуле, али није једна од четири главне Задушнице.

Друга субота Васкршњег поста

7. марта 2026. (субота)

по старом календару: 22. фебруара

Субота Великог поста са помином преминулих.

Трећа субота Васкршњег поста

14. марта 2026. (субота)

по старом календару: 1. марта

Субота Великог поста са помином преминулих.

Четврта субота Васкршњег поста

21. марта 2026. (субота)

по старом календару: 8. марта

Субота Великог поста са помином преминулих.

Радоница (Летњи помен)

21. априла 2026. (уторак)

по старом календару: 8. априла

Уторак после Томине недеље. Радосни помен преминулих — Ускрс се преноси на гробље. За разлику од Задушница, Радоница је радостан празник: „Христос воскресе!“ поздравља се и покојнима.

🎁 Шта се носи на гробље на Задушнице?

Свеће за покојне (беле или жуте)
Жито — кувана пшеница са медом, орасима и сувим грожђем (кољиво)
Хлеб — посебан колач украшен крстом
Вино — за изливање на гроб (по обичају)
Цвеће — свеже или суво
Ракија — регионални народни обичај, није црквено правило
Воће — јабуке, грожђе
Колачи и слаткиши

🌾 Како се обележавају Задушнице?

На Задушнице се иде на гробље пре или после литургије. Свештеник служи парастос (помен) за све преминуле. Запале се свеће и породица се моли за покој душа. Храна, колачи и кољиво деле се првенствено присутнима, суседима и сиромашнима у спомен покојника — као дело милосрђа и молитве за његову душу. Изливање вина или ракије и остављање хране на самом гробу регионални су народни обичаји, а не црквено правило.