Пређи на садржај

21. новембра

по старом календару: 8. новембра

Сабор светих арханђела Михаила и Гаврила

✓ Не пости сеЦрвено слово

Житије: Сабор светих арханђела Михаила и Гаврила

Аранђеловдан је празник арханђела Михаила и свих бестелесних небеских сила.

Црква овога дана слави сабор свих анђелских чинова, на челу са архистратигом (војводом небеске војске) Михаилом, чије име значи „Ко је као Бог“. Он је предводио анђеле који су остали верни Богу и збацио са неба палог анђела Деницу (Откр 12, 7–9). Са њим се нарочито поштује и арханђел Гаврило („Сила Божија“), благовесник, који је Пресветој Богородици донео радосну вест о рођењу Спаситеља.

Празник је установљен у 4. веку, на Помесном сабору у Лаодикији, који је осудио јеретичко поклоњење анђелима као творцима света и утврдио њихово правилно поштовање. Празнује се у новембру, деветом месецу од марта, којим је некада почињала година, јер постоји девет анђелских чинова. Код Срба је Аранђеловдан једна од најчешћих крсних слава.

Исхрана

Не пости се (за 2026.). Дозвољена је сва храна.

Имендани овог дана

Имендан славе:

МихаилоМихајлоМићаМишаГаврилоГавраАнђелаАнђелијаАнђелко

О прослави — Сабор светих арханђела

Празник „Сабор светих арханђела Михаила и Гаврила” обележава се 21. новембра по новом (грегоријанском) календару, односно 8. новембра по старом (јулијанском) рачунању времена. Српска православна црква овај дан обележава као велики празник (црвено слово у календару). Овог дана нема поста — дозвољена је сва храна (за 2026.).

На данашњи дан имендан славе они који носе имена: Михаило, Михајло, Мића, Миша, Гаврило, Гавра, Анђела, Анђелија, Анђелко.

Погледајте све свеце за новембар или се вратите на данашњи дан у календару. Извор: Охридски пролог (Николај Велимировић) и Житија светих (Јустин Поповић).

Народна веровања и обичаји — Сабор светих арханђела Михаила и Гаврила

Аранђеловдан је једна од најчешћих српских крсних слава. Арханђел Михаило се у народу поштује као заштитник дома и укућана од зла, а веровало се и да он прати душу човека на онај свет. Немањићи су нарочито поштовали арханђеле — цар Душан подигао је своју задужбину, манастир Свети арханђели код Призрена, у којој је и сахрањен. Пошто пада недељу дана пред Божићни пост, Аранђеловдан је мрсна слава, осим ако падне у среду или петак.

Сабор светих арханђела Михаила и Гаврила (Аранђеловдан) — житије

Аранђеловдан је празник Сабора Светих Арханђела Михаила и Гаврила и свих небеских бесплотних сила — једна од најчешћих крсних слава код Срба.

Арханђео Михаило је у Светом Писму приказан као војвода небеске војске, предводник анђела који су остали верни Богу. Његово име на јеврејском значи „Ко је као Бог“.

Арханђео Гаврило је благовесник Божији — он је Пресветој Богородици донео вест о рођењу Спаситеља. Заједно са Михаилом, представља служитеље који извршавају Божију вољу.

Празник Сабора установљен је да прослави све чинове анђелских сила које служе Богу и чувају људе.

Зашто се поштује Сабор светих арханђела Михаила и Гаврила?

  • Као заштитници и чувари људи (анђели чувари).
  • Као предводници небеске војске у борби против зла.
  • Као весници Божије воље.

Које породице славе

Аранђеловдан је једна од најраспрострањенијих српских слава. Празнује се 21. новембра по новом (8. новембра по старом) календару.

Народни обичаји и веровања

Напомена: следеће спада у народну традицију и обичаје, а не у црквено учење.

  • Аранђеловдан пада недељу дана пред Божићни пост, па је славска трпеза мрсна — осим ако падне у среду или петак.
  • У народу се арханђео Михаило доживљава и као онај који прати душу — то је народно предање обликовано побожношћу, а детаљи варирају од краја до краја.

Црквено учење и обичај

Црква учи да су анђели створена, служебна бића; они се поштују, али им се не приноси богопоклоњење које припада једино Богу.

Честа питања

Када је Аранђеловдан 2026?

Аранђеловдан се празнује 21. новембра по новом календару (8. новембра по старом).

Да ли се на Аранђеловдан пости?

Не. Аранђеловдан је недељу дана пре почетка Божићног поста (28. новембра), па се не пости — осим ако падне у среду или петак.

Извори: Охридски пролог, 8. новембар · Књига пророка Данила