Пређи на садржај

6. мај

по старом календару: 23. април

🎉 Ђурђевдан

Свети Георгије Победоносац

🍖 Мрсна слава — не пада у пост

📖 Значај и житије — Свети Георгије Победоносац

Ђурђевдан је посвећен Светом великомученику Георгију Победоносцу, римском официру који је пострадао за веру у Христа почетком IV века. Због храбрости и постојаности у мукама постао је симбол витештва и победе добра над злом, а народна машта га је представила као витеза који копљем убија аждају. Ђурђевдан је једна од најомиљенијих пролећних слава на Балкану — слави га и хришћанско и, на свој начин, немањићко наслеђе, а посебно су уз њега везани сточари и ратари. Пада у пуно пролеће, када се природа буди, па је празник живота, обнове и плодности.

✝ Погледај житије свеца →

🕯️ Обичаји

Уз обичну славску церемонију (колач, жито, свећа), Ђурђевдан носи и богат склоп пролећних обичаја: брање младог зеленила и цвећа уочи славе, кићење куће и торова врбовим и другим гранчицама, рано устајање и умивање на изворској води и роси ради здравља и снаге.

🍞 Трпеза — шта се спрема

Мрсна слава — по традицији се на Ђурђевдан припрема младо јагње (ђурђевданско јагње), уз славски колач, жито и пролећно поврће и млечне производе. Уколико Ђурђевдан у некој години падне пре Ускрса, у Велики пост, слава се обележава посном трпезом.

🌾 Народна веровања и обичаји

Ђурђевданска роса и рано умивање сматрали су се извором здравља и лепоте. Веровало се да брање биља уочи Ђурђевдана даје лек већу моћ, а зеленило унето у кућу доноси напредак и плодност.